Најстарији храм у Бијељини прославио је данас своју крсну славу – Пренос моштију и обновљење храма светог великомученика Георгија, празник у народу познатији као Ђурђиц. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије је тим поводом служио свету архијерејску Литургију.

Старешина храма и архијерејски намесник бијељински, протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, заједно са браћом саслужитељима, дочекао је архијереја зворничко-тузланског са свешенством и верним народом у порти храма. Речи добродошлице је упутио протојереј-ставрофор Драган Пејчић, старешина Саборне цркве у Бијељини.

Преосвећени владика Фотије је тумачећи данашња светописамска читања је истакао:-Радујемо се да смо данас чули и речи јеванђелске и речи светог апостола Павла који нам говори о првом подвигу који хришћани имају након светог крштења. Свето крштења браћо и сестре за нас је облачење у Христа. Ми се у светом крштењу помазујемо уљем благодати Божије да будемо духовни ратници за Христа и против сатане, греха и зла. Против свега онога што је богопротивно у животу. Зато нас свети апостол Павле назива духовним ратницима. Зато добијамо благодат на крштењу која је духовни мач који је реч Божија и добијамо штит вере. Управо као кад се иде у земаљске битке, само што је овде у питању духовна борба која је суптилнија и много тежа. Тежа је јер је теже препознати, али у суштина је исто борба.

Са друге стране, чули смо из данас из светог Јеванђеља како нас Господ позива, борећи се са собом, борећи се против греха у себи – ми стичемо врлину. То је смисао и циљ. Не само да говоримо о тзв. негативној аскетици, него је позитивно да ми напредујемо у Богу, да се обожујемо и постајемо једно са Христом. Онда, када достигнемо такво духовно стање, онда ћемо бити спремни и да Христова дела чинимо. А Христово дело је да љубимо Бога и љубимо ближње своје. Да љубимо једни друге. Тиме показујемо да смо досегли одређени ниво духовног живота у Цркви. Могу имати не знам какав чин у Цркви, ако причам о вери и молитви, а у животу ниподаштавм на кога год наиђем. То значи да је моје хришћанство само на уснама, а не у срцу. Ми свој однос према Богу проверавамо према кроз однос према ближњима. Како можемо рећи да волимо Бога кога не видимо а не волимо онога кога видимо, онога ко је поред нас. Значи, то су те динамике, то су те провере које ми имамо у Цркви браћо и сестре. Нема разлике ко какву земаљску функцију има, па био цар владар или био Лазар Убоги, исто је. Разлика је у томе да ли се односимо према Богу на прави начин и да ли на прави начин живимо и узрастамо у Цркви.

Зато су веома битни духовни разговори са свештеницима. Исповест. Просто, кад долазите на исповест научићете да се исповедате. Сви учимо да се исповедамо. Ја сам имао прилику да се исповедим код прозорљивих људи који имају дар духовног виђења. Нема потребе да му било шта говориш. Он те једноставно наводи да говориш оно што јесте твоја слабост и мука са којом се тренутно бориш. Као кад дођеш на рендген и он ти покаже неке слабости које треба лечити. Тако је и у духовном животу.

Зато данас, када празнујемо светог Георгија Победоносца, великог духовног војводу, да се боримо да и ми будемо духовне војводе макар и у најмањој мери. Да победимо бар једну своју слабост. Кад треба да викнем на некога нећу то урадити, празник је. Тако да буде у породици, тако да буде у друштву, тако да буде међу људима који долазе из различитих партија. Партије могу да униште српски народ. Многи су говорили да Србима треба направити што више партија и они ће се разделити и побити између себе. Нажалост, то данас видимо у пракси. Црква је та која нас, браћо и сестре обједињује. Црква је духовна мајка која нас све сабира. У Цркви можемо да се боримо за Христа и своје спасење. Ми смо се данас кроз Свето причешће сјединили са живим Христом. Неко се причестио на спасење а неко и није, а било је и оних који се уопште нису причестили. Зашто, то је друга прича. У сваком случају тог тренутка смо ми доживели Суд. Ако сам достојан приступио, ја сам спасен и благословен тог тренутка. Ако сам у срцу донео мржњу према ближњем или било коме, то није добро. Зато пре причешћа, браћо и сестре, сви морамо бити, на првом месту, измирени. Да опростимо сви свима да би Бог кроз Свето причешће опростио нама и да би се истински сјединили са Господом и са светима Његовим.

Данашњој Литургији су присуствовали и градоначелник Бијељине др Љубиша Петровић, председник Скупштине града Бијељина, господин Александар Ђурђевић као и др Златко Максимовић, директор бијељинске Болнице ”Свети врачеви”, те други угледни друштвени дјелатници и привредници.

Извор: Епархија зворничко-тузланска