182 године Српскe академијe наука и уметности

Published On: 20/11/2023

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије присуствовао је 20. новембра 2023. године свечаности поводом Дана Српске академије наука и уметности.

Сабранима у Свечаној сали САНУ обратили су се председник САНУ академик Зоран Кнежевић и председник Републике Србије г. Александар Вучић.

Историја САНУ почиње 7. новембра 1841. године када је основано Друштво српске словесности са циљем да проучава српски језик и на њему пропагира науке. Друштво је према областима деловања било подељено на пет одсека, а резултате свог рада је објављивало у Гласнику Друштва србске словесности. Од 1960. године званичан назив Академије је Српска академија наука и уметности (САНУ).

Делатност САНУ се обавља у њеном седишту у Београду, у огранцима у Новом Саду и Нишу, у јединицама у Сремским Карловцима и у Центру за научна истраживања у Крагујевцу. САНУ је конституисана од следећих одељења: Одељење за математику, физику и гео-науке; Одељење хемијских и биолошких наука; Одељење техничких наука; Одељење медицинских наука; Одељење језика и књижевности; Одељење друштвених наука; Одељење историјских наука; Одељење уметности САНУ.

У историји дугој преко 180 година укупан број чланова Академије (редовних, дописних, почасних, иностраних и чланова ван радног састава) износи 1481. Међу њима било је нобеловаца (Иво Андрић, Владимир Прелог, Лавослав Ружичка, Пјотр Леонидович Капица, Михаил Александрович Шолохов, Александр Исајевич Солжењицин, Чеслав Милош, Роже Гилман, Торстен Визел), српских и светских научнка великана, као што су Никола Тесла, Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Јован Цвијић, Дмитриј Иванович Мендељејев, великих светских писаца (Јакоб Грим, Виктор Иго, Лав Николајевич Толстој), значајних уметничких стваралаца, као што су Антоњин Дворжак, Дмитриј Дмитријевич Шостакович, Хенри Мур.

Најновије вести