Прослављен заштитник Богословије у Крагујевцу

Published On: 27/11/2023

Прослављање патрона богословског училишта у Крагујевцу, Светог Јована Златоустог, започело је празничним бденијем на навечерје празника, 25. новембра 2023. године.

Молитвено прослављање овог великог светитеља и угодника Божјег предводио је Преосвећени Епископ шумадијски господин Јован.

Празнични дан, 26. новембар, започео је светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ хвостански господин Алексеј.

Саслуживали су: Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, ректор Богословије протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, јереји Јован Радић професор призренске богословије, Станко Лакетић професор карловачке богословије; протојереји-ставрофори Рајко Стефановић и Милић Марковић; протојереји Дејан Марковић, Драган Милутиновић, Александар Борота, Срђан Тешић; протонамесник Александар Сенић; јереји Ђорђе Лазаревић и Владан Костадиновић; протођакон Дамјан Божић и ђакон Александар Ђорђевић.

После прочитаног Јеванђеља окупљенима се обратио Његово Преосвештенство Епископ хвостански господин Алексеј рекавши:

Драга браћо и сестре, оци, ђаци, будући свештеници на њиви Господњој, посебна ми је радост и част што сам данас по благослову Свјатјејшег Патријарха Порфирија налазим овде, а на позив Владике Јована, ректора Зорана и свих вас. И заиста је велика радост коју осећам у срцу. Ја вих мало да благовестим, такав је благослов, а благослов треба испоштовати. Ево Свети Јован Златоусти нас је данас сабрао око Свете Чаше. Чули смо два одељка из Светог Јеванђеља и свако од њих удара право у срце и треба да се косне нашега срца. Прво, Васкршње Јеванђеље говори о Милостивом Самарјанину, односно о законику, кушачу. Као што видите законик је знао све законе, знао је чак и које су две заповести најбоље, највеће. Једна је да љуби Господа свим срцем својим, свим умом и свом мишљу својом, а друга да љуби ближњега свога као самога себе. Он је то одлично знао, али на томе се и завршило. Када му је Христос рекао да љуби ближњега свога он се само питао: Ко је тај ближњи? То питање мислим да није било питање само онога времена, него је то питање савремено. Једнако се сви питамо ко је наш ближњи и како да волимо ближњега свога, када нас по неко и вређа. Зато је Христос испричао причу о Милостивом Самарјанину. Ту срећемо три типа људи: свештеника, Левита и Милостивог Самарјанина. Три типа људи који ходе земљом. Свештеник служитељ Бога Вишњега, Левит служитељ у храму, и један и други су добро знали шта треба чинити када су наишли на рањенога Самарјанина, кога су разбојници ранили, унаказили, скоро убили. Но, свештеник је само погледао и прошао, Левит се нагнуо погледао и прошао, а само је презрени Самарјанин пришао, ране му омио вином и уљем, ставио га на живинче и однео у гостионицу. Дао за њега два динара и замолио гостиооничара да му помогне до краја да оздрави. Ето то је прича о Милостивом Самарјанину.

Дакле он је показао љубав према ближњем и на Христово питање: Ко је од ове тројице ближњи? Законик је признао да је овај трећи. Дакле, нас Господ призива да га љубимо. Ако Господа не љубимо, не можемо да глумимо да волимо ни ближњега свога. А опет ако не волимо ближњега свога како можемо да волимо Господа. Господ је у лицу ближњега у лицу брата свога, јер ако се не научимо да волимо ближњега свога и да се радујемо гледајући лице брата свога, у коме је лик Христов, како можемо да се надамо сусрету са Господом. Ту нешто фали, морам да вам признам и ја имам тај проблем и често се питам: Да ли ја волим Господа? И колико га волим? Јер чим све друго увлачи и развлачи од љубави Господње, нешто ту није у реду. Зато треба озбиљно да се питамо: Да ли волимо ближњега свога и да ли волимо Господа? Ту виси сав закон и пророци, ако то не чинимо бојим се да је све друго залудно. Ево Свети Јован Златоусти, тај дивни Антиохијац и Епископ цариградски, прозван Златоусти не без разлога, кога ово училиште слави, био је управо човек који је испоштовао Јеванђеље о Милостивом Самарјанину. Он се потрудио да буде Милостиви Самарјанин. Знамо из његовог живота да је много мислио на сиротињу, имао је две дивне помоћнице, ђаконисе Олимпијаду и Евпраксију, чак им је писао и писма, које су се бринуле о сиротињи. Стекао је слободу у Христу, слободу да стане пред цара и пред царицу. Није се уплашио гнева царевог и гнева царичиног, знамо да је завршио у прогонству, али знамо да је љубио ближњега свога као самога себе и љубио је Господа. Једино се тако стиче слобода изражавања, слобода у Христу, он је имао дар расуђивања за који су се молили Свети Оци, као највећи дар, дар расуђивања. Знао је да расуди у сваком тренутку шта му ваља чинити. И он је тако чинио и до краја је остао покретно Јеванђеље, јер је био ризница Духа Светога. Ово се обраћам посебно ђацима, јер имају на кога да се угледају, на свог заштитника, Светог Јована. И сви ми да се угледамо, јер је он човек од крви и меса, имао је и он своје погрешке, али је знао да се избори, и да све ране које грех нанесе да зацели благодаћу Духа Светога. Ето нека би молитвама Светог Јована Златоустог и нама ране које свакога дана нама чини грех, да их Господ исцели. Нека је срећан имендан нашем драгом Владици и драгом оцу Јовану професору, да им буде Свети Јован заштитник у све дане живота њиховог.

Извор: Епархија шумадијска

Најновије вести