Епископ Јован: Ништа ново под сунцем нема осим Христа

Published On: 27/12/2023

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован служио је 26. децембра 2023. године свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову.

Епископу је саслуживало братство храма.

Након прочитаног јеванђелског зачал, епископ се беседом обратио вернима:

Свети апостол Павле нам даје мудре савете како да се одржимо у вери и како да савладамо наше људске слабости. Зато нам у посланици Колошанима и каже, „Обуците се као изабраници Божји свети и љубљени, у срце жалостиво, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпљење. Заиста су ово дивне хришћанске врлине ако их човек примењује на себи. Шта би значило ово да се обучемо у Христа за наш свакодневни живот? То значи да ми када се облачимо у Христа, тј. управо у оне Христове врлине, које је он санео са неба, предао нам и он тим врлинама живео док је ходао по земљи и дао нам примере. Када се облачимо у Христа, облачимо се у новог човека.

Стари човек је Адам, а нови је Христос. Стари човек је сав у греху, гордости, сујети, а нови Адам је у љубави, кротости, дуготрпљењу. Зато када се облачимо у новог човека, спирамо са себе, управо тог старог, грешног, немоћног и тако се облачимо у новог човека. Ништа ново под сунцем нема осим Христа. Све новине које су нам дате, добијене су од Христа. Када се човек облачи у Христовог човека, човек тада и другачије живи, мисли и другачије се понаша, а све то јер се огледа у Христу. Он и када падне и поклекне стално гледа у Христа. То је оно што апостол Павле каже, „Што је прошлост то је иза мене, ја сежем ка ономе што је испред мене“, а испред нас је Христос и Царство небеско. Зато треба остварити и то Царство и спасење управо кроз ове врлине о којима нам говори апостол Павле данас. Такав нови човек има срце жалостиво, а то значи да такав човек има срце прерађено, преображено. Срце које је имао, а без Христа преображава и отвара срце да се у њега усели Христос. Ко има срце прерађено има и срце разнежено, има срце осетљиво и има срце којим он осећа свако друго срце, другога човека које осећа и тугу и радост. То је оно што апостол Павле каже, „Са радоснима се радујте, са тужнима тугујте“, или како Христос каже, „Узмите тешкоће један другога на себе и тако испуните закон Христов“.

Човек саможив, који само мисли на себе, он нема срце овакво како говори Павле. Његово срце куца само за њега и можда за оне најближе њему. Такав човек је неосетљив, а чим је неосетљив, можемо му рећи шта год, неће примити. Његово срце је сужено, скамењено и у његовом срцу нема места ни за кога па ни за Бога. Иако такав човек мисли да може да прими Бога, али не и другог човека. Такав човек када је други у невољама, патњама, не осећа, нема тај осећај сажаљења, ако ништа друго. Срце жалостиво се стиче управо јеванђелским врлинама и јеванђелским животом. Када човек има Христа као огледало има и јеванђеље. Он читајући јеванђеље и трудећи се да живи по њему, такав уистини види себе онаквим какав јесте, али ако има веру, смирење и љубав. Ако има љубав да кроз Бога и љубав може да сагледа другога. Како може још човек да се оствари у јеванђељу? Најпре у молитвама, да се молимо једни за друге. Да постимо и за себе и за друге.

Извор: Епархија шумадијска

Најновије вести