Светосавска беседа Патријарха српског Порфирија

Published On: 27/01/2024

ветосавска беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана на Савиндан, 27. јануара 2024. године, на Светосавској академији под називом У духу Светосавља у МТС дворани у Београду 

Како је могуће да се после више од осам столећа православни Срби на хиљадама места, у земљи и расејању, окупљају на овај дан, прво у храмовима на божанственим службама, а потом у школама, различитим установама културе и науке, где милиони православних Срба и Српчића, од ђака првака, основаца, средњошколаца, студената па до њихових професора, научника и академика, од нашег обичног а честитог света па до представника круне и најважнијих политичких личности ове земље, своје молитве, своја размишљања и своја уздарја посвећују Светитељу Сави?

Одговор на то питање које вековима многе оставља збуњенима, па и све оне који желе да наша данашња сабрања разумеју умом и логиком од овог света, јесте у томе што Свети Сава није обичан човек него светитељ Божји и сведок Христов, и као такав духовни отац нашег рода. Због тога је, светлошћу Христовом просвећен, био кадар да види много даље од оних бурних и непредвидивих година у којима је он живео, да види време које је нама данас поверено, не мање бурно и тескобно, и да нас припреми за њега.

Пошто се наша народна кућа налази на средини пута који спаја Исток и Запад, пута који је давно назван страшним и опомињућим именом Via Мilitaris, Господ, Господар Историје, благоизволео је да личност свог великог светитеља и духовног вође српског народа обдари управо оним особинама које красе најбоље синове Запада и Истока.

Као дубоки човек православног Истока, као истински монах, отац нашег монаштва, руководитељ и предводник безбројне војске српских подвижника, Сава је доживео и знао, па и нама, потомцима, предао да без живе и делатне вере у Христа, без врлинског живота, без преображаја који доноси покајање, без подвига и молитве, нема ни истинског познања Бога нити истинског познања себе, а да без мира са Богом и собом нема мира са ближњима. Тајна је ово велика, Сави добро позната. То је тајна Христова без које није могуће разумети ни Светог Саву.

Он је читавим својим бићем био предан Христу, читавим бићем је волео Бога и тако је постао Духом Светим преображен човек, просвећен Божанском светлошћу. Управо и једино зато могао је, као светитељ Божји, да воли људе, преображава и просвећује, да обнавља, унапређује, теши и изграђује свој народ. И само такав свети Божји изабраник могао је да постигне бескрајно много, све оно што је нама и данас узор и циљ, што нам је као завет оставио да чувамо и унапређујемо.

Богољубац и човекољубац који помаже брзо и ефикасно, он је енергични делатник, мисионар, организатор који решава проблеме како обичних људи, тако и неспоразуме међу народима и државама. Велики дипломата, умео је да успоставља пријатељства и гради мостове са ромејским императором, бугарским царем, угарским краљем, египатским султаном и са свима са којима је долазио у сусрет. И сви они, упознавши и заволевши Светог Саву, заволели су и његов народ.

На искуству и темељу искрене вере у Христа поставио је темеље српској држави, превео Номоканон у Законоправило, извојевао аутокефалију наше Цркве, градио задужбине, подизао школе и болнице, и једном речју обликовао лик и идентитет нашег народа једном за свагда на том темељу.  

Српски православни народ се у Савино време – баш као и данас – налазио на географској, духовној и политичкој вододелници Истока и Запада. И тада су се, као и данас, пред нас постављала страшна питања: како ћемо, куда ћемо, с ким ћемо? Савини одговори важе и данас и не само да нас надахњују него и обавезују.

Не заборављајмо, браћо и сестре, да ми нисмо народ без историјског искуства. Нама није потребно да усвајамо туђе духовне, културне и политичке обрасце да бисмо решили своја искушења.

Ми, као стари европски народ, трајемо вековима. Наше је стазе пропутио Свети Сава, наши су сапутници и предводитељи његови свети рођаци, његов отац, његов брат, његова мајка, сви свети рода Савиног и рода нашег, сви они који су се у времена  када је изгледало да православни начин живота нестаје са хоризонта историје определили за Православну Цркву, за вредности и за цивилизацијски образац који из ње извиру. Због тога смо и ми, наш народ, принос и уздарје Савино Богу, као првина и плодови његове њиве која му је поверена.

Сав тај завет и залог који нам је Сава предао и поверио има стога и божанско и благословено порекло. Сваки Савиндан за наш народ јесте смотра нашег народног лика, скенер и рентген нашег народног здравља и усмерења. Скоро да нема области, скоро да нема органа и удова нашег народног бића а да га Сава није неговао, лечио, обнављао и унапређивао. У Савиним рукама је наш компас и наш оријентир. На Савиним плећима је темељ душе овог народа који је он голорук зидао као непоколебиви сарадник Божји.

Ако би га сада, овог часа, као чеда упитали: Реци нам, оче Саво, шта је за нас најпотребније и уједно и најблагословеније ради нашег напретка и будућности? – сигуран сам да би без икаквог двоумљења одговорио речима апостола Павла: Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа нека не буду раздори међу вама, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли.

Као брижни отац би нам завапио: Чеда моја богољубљена, памтите завет мој који вас држи и чува већ више од осам векова, јер је то Христов, јеванђелски завет. Нека нестану неразумевања, несугласице, искључивости, размирице и поделе на свим нивоима међу вама: у породици, у браку, унутар радних и народних колектива, у друштву, у држави и где год и с ким год да живите. Нека дође мир на све вас!

Свети Сава је добро знао, кад је мирио своју браћу, да без мира међу њима нема будућности ни за кога. Зато је Савин биограф Теодосије нагласио да оно што више од свега раздваја браћу и окреће једне против других јесте горка слава краљевства. Дакле, без мира и међусобног разумевања нема будућности ни за кога: ни за тебе, ни за мене.

Због свега реченог осећам духовну обавезу да јасно и гласно кажем следеће:

Будемо ли дозволили да Светог оца нашег Саву засене, потисну или ишчупају из наших срца, из нашег очињег вида, било какве сенке или тренутна светлуцања, ма колико примамљива била, будемо ли дозволили, дакле, да ово светило нашег рода прогнају у таму историје – завладаће мрак. А у том мраку ни ми ни наша деца нећемо бити ни безбедни ни на правом путу. То смо већ, на нашу општу велику жалост, имали прилике да видимо.

Нека нас милостиви Господ молитвама Светог оца Саве и свих светих сачува од сваког зла у данима који су пред нама и да нам дарује вере, наде и љубави.

Срећан празник, срећна слава, децо Светог Саве!

Најновије вести