Патријарх Порфирије: Црква обједињује а не дели, спречава а не појачава сваку, па и политичку, мржњу и нетрпљивост

Published On: 09/02/2024

Политичка суштина већине напада, како са леве тако и са десне стране политичког спектра, почива у чињеници да Црква одбија да узме активног учешћа у партијској борби, да се определи за ову или за ону страну, за једну или другу странку. Ми, на жалост, гледамо како се понекад епископи и свештеници уплићу у политику у ужем смислу те речи, односно у политичку утакмицу странака, што некима, који не разумеју не само место и улогу Цркве у друштву него саму суштину њене мисије у свету, изгледа смислено па чак и хвале вредно. Полазећи од чињенице да су се такви, различитим разлозима мотивисани, примери дешавали у даљој или ближој прошлости, поједини људи, неки без задњих мисли а други, бојим се из личних интереса, имају и шире утисак да је активни политички, па и партијски, ангажман свештенослужитеља Цркве, не само нешто што се од њих очекује, него су на исти и обавезни.

Такво је мишљење погрешно а таква очекивања беспредметна и јеванђелски неутемељена. Црква инсистира на томе да одбија да се активно укључи у политичку борбу и крене да заступа партијске и политичке интересе једног дела свог народа против другог дела свог народа из више подједнако важних разлога. Први је тај да су партије, како им и име говори, део целине, а Црква представља сабор, целину обједињеног народа Божјег. Она постоји да би обухватала и сабрала све делове у једну заједницу верних. При томе Црква не губи из вида чињеницу да њени чланови који су заинтересовани за политички живот припадају различитим партијама. Управо због тога је бављење, грубље али тачније речено – уплитање епископа и свештеника, који треба да буду духовни оци и пастири свима а не некима, у партијску политичку борбу не само неисправно, него и погрешно, и такво понашање представља грех своје врсте. Ова истина постаје још јаснија када узмемо у обзир феномен да су странке непостојане, флуидне, да мењају своје формате, да се једна дели у више, а више стапају у једну, и још сами припадници странака из једне прелазе у другу, те тако они који су до јуче били противници прелазе на исту страну, и обрнуто. Напросто, принципи странака, иако легитимни и за ту сферу живота разумљиви, јесу релативни, променљиви, припадају тренутку, док је Црква вечна, самим тим увек иста и непроменљива. Због тога партијски ангажман, било каква врста директног или индиректног подржавања било које политичке опције заправо је, народним језиком речено, напуштање сопствене њиве и бављење туђим послом.

У томе се открива и други разлог непомирљивости партијског политичког ангажмана свештенослужитеља олтара Христовог и суштине и улоге Цркве у историји. Њена улога је да даје смисао човековом постојању, и с ове и с оне стране гроба; да нуди спасење и вечни живот без обзира на историјске и политичке околности датог тренутка. Ту правила овог света не важе. Суштински задатак епископа и свештеника је да по сваку цену сведоче ову свету истину, а не да јавним опредељивањем за једну или другу страну маргинализују своје послање уносећи подозрења и раздор међу вернике. Црква је ту да обједињује а не да дели, да лечи поделе а не да их продубљује, да спречава а не да појачава сваку, па и политичку мржњу и нетрпљивост. То истовремено не значи да се Црква ни бави политиком у изворном смислу, политиком као начином живота, бригом за опште добро заједнице. Бави се и те како и обавезна је да се бави просветом, културом, вредностима које су обиликовале и обликују идентитет српског народа. Али и унапређењем квалитета свакодневног живота, макар код категорија које су угрожене. Трудимо се да помогнемо народу на Косову и Метохији, породицама са више деце, онима без сталних прихода… Знам добро да недовољно чинимо, али настојимо да чинимо систематски, да би сваког дана поделили више оброка, стипендирали више студената и ученика…

Најновије вести