Владика Кирило богослужио у Марибору

Published On: 21/02/2024

Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је 18. фебруара 2024. године, свету архијерејску Литургију у храму светих Кирила и Методија у Марибору.

Владици су саслуживали мариборски пароси Саво Косојевић и Милан Јовановић, избегли свештеник из Украјине Вјачеслав Дарпињанц и ђакон Александар Лукић из Загреба. Мариборски храм био је испуњен верним народом који је дошао да поздрави свог епископа и учествује у богослужењу. Светој Литургији присуствовао је и Мариборски надбискуп Алојз Цвикл.

Владику Кирила на уласку у храму дочекали су и чланови српских културних друштава из Марибора – Свети Никола и Српско културно друштво Марибор, чији се први плесни ансамбл представио кореографијом након свете Литургије.

Епископ Кирило је у беседи тумачио прочитан одломак из Јеванђеља по Луки који говори о Закхеју царинику. Владика је рекао да је Закхеј био богат, те да је ”до тог богатства вјероватно доспио и на неправедан начин – јер цариници у јеврејском народу, пошто су радили за римску власт, нису били популарни. Напротив, сматрали су их најгорим људима у друштву. Међутим, тај човјек, мали растом, чуо је за Господа Исуса Христа и желио је да га види. Зато се и попео на дивљу смокву, да би га боље видио, а Господ, као Свезнајући, Срцезналац, рекао му је да сиђе брзо, јер жели да буде у његовој кући”.

Закхеј је, рекао је владика, по доласку Господа у свој дом, осетио силу покајања и обећао је да ће исправити свој живот. Закхеј је рекао да ће ”чак пола имања свога дати сиромасима, и ако је кога оштетио да ће вратити четвероструко, иако јеврејски закон за пријеступе није предвиђао такву казну, него блажу, ипак он себе кажњава много више, управо због радости коју је осјетио због уласка Господа у његов дом. Тад се промијенио његов живот и он се ослободио од врло опасне ствари, а то је, како свети апостол Павле говори свом ученику Тимотеју, среброљубље, које је коријен свих зала”.

Владика се и упитао шта је то среброљубље и казао да богатство само себи није штетно. Имамо у житијима светих много богатих људи који су били богати у земаљском смислу, али су се обогатили и Богом, па су то своје земаљско богатство мудро употребљавали и оно им није сметало да задобију вечни живот, навевши примере праоца Авраама, цара Давида, али и пример из српског народа – Стефана Немању, за кога и народна песма у којој се народ пита, гдје се дједе цар-Немање благо?  на шта Свети Сава одговара да је он то благо утрошио на зидање Студенице, Хиландара и других манастира и да га није просуо на своја задовољства. ”Таквим благоразумним располагањем богатством, које је усмјеравао на службу Богу, а самим тим и на службу своме роду, своме народу, показујући му тим пут спасења, Стефан Немања је задобио вјечни живот и није остао заробљен у страсти среброљубља. Није опасно имати новац, имати богатство, него је опасно везати своје срце за то богатство. Из страсти среброљубља често проистиче страст немилосрђа – када је човјек немилостив према другим људима, јер у другом види опасност и пријетњу за своје богатство”, казао је владика.

Епископ Кирило је по завршетку свете Литургије поздравио Мариборског надбискупа Алојза Цвикла, истичући бројне споне које везују српски и словеначки народ још од времена Свете браће Кирила и Методија. Надбискуп је узвратио поздраве владици, пожелио му добродошлицу и исказао жељу за наставак добре сарадње какву је имао са претходним митрополитом, а садашњим патријархом Порфиријем.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Најновије вести

Повезане вести