Епископ Јован: Богочовеком Христом човек постаје свемоћан

Published On: 14/03/2024

У четвртак, 14. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован служио је свету Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.

Беседећи верном народу, владика Јован је рекао:

-Свети апостол Павле у својим посланицама на више места говори о моћи и сили Божијој, у исто време о немоћи људској. И додаје и каже: „Када сам слаб – онда сам јак.“ Човек је према својој огреховљеној природи немоћан. Подложан је падовима. Гресима и слабостима. Једино Богочовеком Христом, човек постаје свемоћан, победник, сверадостан и тако његове човечанске слабости вером и љубављу према Богочовеку постају, како кажу Свети Оци, примаоци и акумулатори свих сила божанских. Када се сила Божија усели у човека он постаје силан и моћан али не да чини шта хоће, већ да чини добро. Зато се она даје човеку: не да чини зло и да се горди, већ да чини добро. Имајући то у виду апостол Павле објављује једну најчудеснију истину Јеванђелску када каже: „Зато сам добре воље у слабостима, ружењима, невољама и тескобама за Христа.“ Управо зато јер га те тескобе упућују да затражи моћ и силу Божију да би све своје немоћи и слабости отклонио од себе и живео у Христу и по Христу.

Апостол Павле каже: „Када сам слаб – онда сам јак.“ Тиме жели да каже да су управо слабости које стварају вапај за свесилним Господом Христом. Вапај немоћне природе човечанске. Зато он позива да се све те слабости уселе у њега, јер што је више слабости он има више духовног порива да вапије и да каже: „Господе усели се у мене са свом својом силом.“ Он не сумња да ће свемилостиви и свежалостиви Господ доћи на његов као и на наш вапај и да ће нас пригрлити недостојне и учинити да постанемо силни управо у тим слабостима нашим.

Речи апостола Павла о томе да кад је слаб да је онда силан, нама се чине противречне. Како? У Светом Писму нема противречности. Свети Владика Николај каже да се телесан човек управља по звуку а духован по смислу. За телесног човека је свуда противречност јер он се боји препона. Бежи од сенке ако му се она учини непревазиђена. Духовни човек је као витез који воли да савладава препоне и да се бори. Владика Николај ово види као Јакова који се у свом сну борио са Богом. Он изазива да уђе у борбу али не својом силом, моћи или знањем већ улази са вером у силу и моћ Божију. Ако је са Богом, може ли ко против тог човека? Не може!

Извор: Епархија шумадијска

Најновије вести

Повезане вести