Архијерејска Литургија у храму Светог великомученика Димитрија у Сушици

Published On: 01/04/2024

У другу недељу Васкршњег поста, када Црква слави спомен светог Григорија Паламе, Архиепископа солунског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служо је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Сушица.

Преосвећеном владики саслуживали су архијерејски намесници крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић; старешина храма Светог великомученика Димитрија протонамесник Александар Сенић, парох диселдорфски протојереј Небојша Ракић, јереј Урош Костић, ђакони Стеван Илић и Саша Павловић.

За певницом су појали ученици крагујевачке Богословије са својим професором господином Иваном Топићем.

После прочитаног јеванђелског зачала, благословом Његовог Преосвештенства, богонадахнуту беседу је произнео старешина храма Светог великомученика Димитрија, протонамесник Александар Сенић рекавши између осталог да у другој Недељи Великог поста када прослављамо Светог Григорија Паламу који се борио против учења које је било, могло би се рећи, опасније и од јереси оних који су ишли против Цркве попут организма који се разболи и вирус или страно тело које уђе у њега тако и човек није способан да то одмах одреди и установи и борба је веома тешка и неизвесна. Господ је саветовао своје ученике у Јеванђељу по Матеју рекавши: Не бојте се оних који, када убију тело, не могу души наудити већ се бојте оних који и душу и тело погубе у паклу.

Свети Григорије Палама се јавља као заштитник отаца и монаха који, понављањем Исусове молитве коју свакако знате и сваки онај који има бројаницу је упражњава, а то је „Господе Исусе Христе помилуј ме“. Такви монаси који су се звали Синаити имали су благодат да им се Господ јави кроз божанске светлости у виду Таворске светлости. Дакле, таворска светлост је била присутна у њиховој молитви и сам Господ је био са њима. Неки оци са запада дођоше на исток у времену када је истоком владала схоластика и међу њима најпознатији Варлаам калабријски, који, желећи да се напоји Воде Живе на овом светом делу православља, дође и упозна се са таквим људима, али није могао да се ослободи онога што је имао у себи, а то је, да је све што треба да човек поверује, све што треба да зна да и кроз разум и логичко размишљање то и објасни.

Када се сусрео са таквим монасима и видео то што се њима дешава приликом изговарања ове молитве кренуо је са негацијом свих тих догађаја и појава сматрајући да то разумом не може да се објасни и да то фактички не постоји, правдајући тиме да само очишћени ум може да светли или неке небеске силе у виду Анђела. Самим тим је показао да је агностик – онај који говори да се до Бога не може достићи и не може се са Њим наћи у заједници зато што нема довољно доказа. Тиме је учинио и желео да извуче из православне вере оно што је суштина и основ, а то је богопознање и да је православна вера, пре свега, откривењска вера. Господ се много пута у историји јављао људима, почевши од Старога завета приликом стварања света, преко Адама и Еве па на даље. Увек се јавља одабраним људима, Божијим угодницима, кроз личност јер је личност једина која може Бога да прими у себи и личност је та која нас доводи да будемо слични Господу. Увек када се јавља, нарочито у Старом Завету, и када га питају „Ко си ти Господе“ каже Онај који јесам, Бог отаца, Исака, Јакова и Авраама. Дакле, увек кроз личност, увек кроз човека. Не као нека безлична сила. Не као нешто што се дешава и што утиче на вољу и слободу човека – истакао је о. Александар Сенић.

Извор: Епархија шумадијска

Најновије вести