Свечана академија у част јубилеја Преподобног Јустина Ћелијског

Published On: 20/05/2024

Ава Јустин нас је научио вери, научио нас је молитви, научио нас је љубави

Преподобни ава Јустин је беседио давне 1966. године, у време безбожничког комунизма: „На Теразијама Свети Сава распет на крсту, на Теразијама београдским, на главном тргу, на главној раскрсници, на главном путу и путевима раскршћа Европе, Азије и Африке, ето Срби подигли крст и распели на њему Светог Саву. А он, тужан и пун љубави за несрећно потомство своје, вапије са крста: Господе, опрости им, јер не знају шта раде”.

А ове 2024. године, у Недељу мироносица, услишише се Савине молитве, па Срби на тим истим Теразијама београдским прославише Васкрслог Господа и истог тог Његовог великог угодника, Светог Јустина Ћелијског.

Велику салу Позоришта на Теразијама, њене ложе и галерије вечерас је дупке испунило и старо и младо. Отачаствени архијереји предвођени Патријархом српским, представници државних власти, важних културних и научних институција, студенти и ђаци окупили су се да у престоници васцелог Српства свечано обележе 130 година од рођења, 45 година од упокојења и 10 година од преноса моштију Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског. Публика је седела чак и на поду између редова седишта, а велики број заинтересованих је, нажалост, остао на улици испред позоришта.

Свечана академија никога није оставила равнодушним. У драмском делу, прожетим веома упечатљивим видео прилозима, лик Светог аве Јустина је више него успешно оживео драмски уметник Андреј Шепетковски. „Циљ човечијег живота и његова непрекидна тежња треба да буде остваривање Богочовека Христа у себи. Христос је одговор на сва човекова питања. После Христовог доласка, небеса су остала стално отворена, успостављена је стална веза између Бога и човека. Човек, то је икона Божја, а род људски јесте иконостас Божји…” Авине су речи које су опет и опет дирнуле срца свих присутних.

Кроз лик чувеног др Владете Јеротића, једног из плејаде истакнутих интелектуалаца, архијереја, научника и уметника на чије животе је Преподобни Јустин Ћелијски немерљиво утицао, а кога је уверљиво приказао драмски уметник Ђорђе Крећа, казивано је Авино чудесно житије испуњено подвигом, страдањем и у савремено доба непревезађиним богословским надахнућем.

Посебну емоцију и духовну поруку носио је лик монахиње, у извођењу драмске уметнице Милене Јакшић, инспирисан знаменитим ћелијским игуманијама Саром и Гликеријом, Авиним сатурдницама у подвигу и молитви, љубави и оданости, мудрости и храбрости, човекољубљу и богољубљу.

Наравно да ни вечерашња свечаност није могла да прође без учешћа ученика београдске Богословије Светог Саве, Авине alma mater, чији је хор предвођен професором Бранком Тадићем, заједно са Катарином Божић, сопраном дивног гласа и веома израженог осећања за духовну музику, учествовао у најлепшим сценама свечане академије.

Круна вечерашње свечаности било је излагање Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја о свом духовном оцу, великом Божјем угоднику из рода српског и једног од највећих православних богослова савременог доба. „За ме­не на­рав­но, као сту­ден­та теоло­ги­је у то вре­ме, би­ло је по­себ­но за­ни­мљи­во ње­го­во бо­го­сло­вље, али и ње­гов молитве­ни лик, лик ли­тур­га, лик све­ште­но­слу­жи­те­ља. Те две ди­мен­зи­је у ње­го­вој лично­сти би­ле су не­раз­де­љи­во спо­је­не, би­ле су жи­ва илу­стра­­ци­ја по­зна­те бо­го­слов­ске исти­не по ко­јој пра­ви­ло мо­ли­тве, ев­ха­ри­стиј­ско и ли­тур­гиј­ско пра­ви­ло, lex oran­di, пред­ста­вља из­вор и на­дах­ну­ће за пра­ви­ло ве­ре, за lex cre­den­di. За­и­ста је ње­го­во бо­го­сло­вље би­ло плод ње­го­вог жи­вог ли­тур­гиј­ског су­сре­та са Жи­­вим Бо­го­чо­ве­ком Хри­стом. Он ника­да, уве­рен сам, баш ни­ка­да ни­је бо­го­слов­ство­вао са­мо те­о­рет­ски, књи­шки, на основу не­че­га што је на­у­чио ме­ха­нич­ки, не­го увек упра­во из тог уну­тра­шњег ду­бо­ког до­жи­вља­ја. Та­ко се за ње­го­ву те­о­ло­ги­ју мо­же с пра­вом ре­ћи да је би­ла опит­но, доживљај­но и бла­го­дат­но бо­го­сло­вље ко­је из­ви­ре из су­сре­та и бо­го­за­јед­ни­штва, или чак, бо­го­ви­ђе­ња”, рекао је епископ Иринеј.

Владика је посебно истакао да су Житија светих једна од врхунских појава православне теологије. „Свети Јустин се није либио да, када је већ био угледни професор догматике, посвети седамнаест година превођењу Житија светих, да их све преведе и објави у дванаест томова. И не само то, него да се позива у својим богословским делима на Житија светих, што до њега теолози нису радили”, нагласио је владика Иринеј, који је своју беседу завршио речима које је о његовом учитељу данас у храму Светог Саве изрекао патријарх Порфирије: „Ава Јустин нас је научио вери, научио нас је молитви, научио нас је љубави”.

Најновије вести