Епископ Јеротеј: Божја реч има у себи животворну силу

Published On: 28/05/2024

Његово Преосвештенство Епископ шабачки господин Јеротеј служио је 26. маја 2024. године, у Недељу раслабљеног, свету архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Лозници.

-У овој недељи се сећамо приче о немоћном и парализованом болеснику. Ова прича нам сведочи од пада Адамовог, па до данашњег дана, једну велику истину, а то је да нема спасења без Васкрслог Христа. Несрећни болесник је тридесет осам година био парализован, лежао у Овчијој бањи поред базена са лековитом водом, у коју је по предању силазио Анђео Господњи и ко би тада успео да уђе у воду би се исцељивао. На питање Христово, он одговара да је болестан и да нема човека који би га спустио у воду када је заталаса Анђео Господњи. Толико људи, толики побожних Јевреја, али нема човека који би му помогао, јер је људима тешко да гледају туђу несрећу која их подсећа на смртност и пролазност. С друге стране имамо и фарисеје који имају један религијски систем веровања у коме није потребан човек, то је једна идеологија, вера без живог Бога. То видимо и кроз чињеницу да када је Господ исцелио овог раслабљеног, њима је најбитније да истакну да је то субота и да он не може да носи одар суботом. Није их интересовало ни када је био болестан, нису га сажаљевали, а сада када је оздравио, нису се радовали његовом исцељењу. Господ исцељује овог човека са пар речи: Устани узми одар свој и ходи! Божија реч има у себи животворну силу, јер је наш Бог вечни живот, увек исти и увек на исти начин постоји. Црква нас у ове дане васкршње радости подсећа да нема спасења без Васкрслог Господа и да не постоји ни један мудрац који може да спаси човека од смрти, осим нашег Васкрслог Господа, беседио је владика Јеротеј.‍

Пред почетак Литургије, епископ Јеротеј је рукопроизвео у чин чтеца Александра Грујића, шабачког вероучитеља. Подсећајући на значај ове службе, владика је истакао:

‍-У данашњем чину рукопроизвођења у чтеца брата Александра сте могли да видите традицију и учење Цркве да је служење одрицање од своје воље. Приликом самог чина рукопроизведини чтец је чинио поклоне и тражио опроштај од свих. Он, дакле, у смирењу прихвата тај чин и добровољно приликом пострижења приклања своју главу и ставља себе на послушност Цркви. Чин чтеца је припрема за више свештенство, а код нас у Цркви је напредовање повезано са још већим служењем, јер што више напредујемо у Цркви, ми све више служимо, подражавајући самог Господа Исуса Христа.

Извор: Епархија шабачка

Најновије вести