Свети Петар Коришки – слава манастира Црна Река

Published On: 19/06/2024

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је 18. јуна 2024. године, на празник преподобног Петра Коришког, свету архијерејску Литургију покрај светитељевих моштију у манастиру Црна Река.

Саслуживао му је Преосвећени Епископ новобрдски Иларион, као и свештенство и свештеномонаштво из више епархија Српске и Македонске Православне Цркве.

Након читања Јеванђеља беседио је владика Иларион. Он је рекао да је преподобни Петар Коришки бежао од света:- И ево, наставља се та тајна: он се уклања од света, а свет иде ка њему. Он је послушао речи Христове да се не може бити Христовим учеником ако, – то је тешка реч, која пара слух, – не мрзиш оца или мајку, или жену или децу, па и сами живот свој. Како то Бог, који је рекао да је љубав и да је љубав једини закон, сада говори о мржњи? Он нас поучава да следујемо нашем оцу Авраму, јер смо његова деца – деца по обећању, деца вере Аврамове. А Аврам, како знате, је положио испит онда када је био спреман и свог сина да положи на жртвеник Божји зунајући да са Богом човек никада није на губитку. Искуство заједнице благодатне, које је Аврам имао је било јаче од сваког другог искуства. Он је знао да са Богом не може ништа бити лоше, па ће апостол Павле после то да тумачи као да је Аврам исповедао веру у васкрсење. Он је веровао да ако свога сина принесе на жртву, неће да га изгуби, да ће Господ да га оживи.

Додао је да и ми треба да будемо деца Аврамова, деца вере његове:- Да се трудимо да све предамо Господу, па и сами живот свој. И заправо, то је та немрзећа мржња према свему осталоме. Када схватимо да ми немамо живот сами у себи. И зато се каже: сам живот свој. То је заправо ништа. Човек сам по себи не постоји. Благодатно искуство нас учи да је живот у Христу. Апостол Павле каже: Мени је живот Христос, а смрт ми је добитак. И ко не положи живот свој неће га ни задобити.

-Нека бисмо сви били следбеници преподобнога оца Петра идући за Господом Христом. Не можемо да имамо ту меру подвига какву је он имао, али можемо да поднесемо тескобу коју нам сваки дан донесе. Можемо да прихватимо и неправду као лек за вечни живот. Можемо тако да прихватимо болест и неко разочарење и у друге и у саме себе и да не клонемо, знајући да када смо са Богом све је добро веома, поручио је Епископ новобрдски г. Иларион.

По заамвоној молитви благосиљани су славски дарови, а онда је беседио митрополит Јоаникије. Он је рекао да је Свети Петар Коришки, да би што више угодио Господу, живио у осами:-Да би с Богом разговарао, да би своју душу молитвом и постом и подвигом освећивао, да би се изборио са својим страстима, са траумама и лошим наслеђем које сви ми вучемо од праоца нашега Адама. И он је као свети древни оци кренуо уским и тијесним путем који води у Царство небеско. Није он постао познат тако што је водио ратове и побјеђивао у њима као неки војсковођа нити је чинио нека друга дјела, осим што је живио по Богу и подигао један скромни манастирчић у Кориши изнад Призрена, тамо гдје се и подвизавао. Али, водио је ону главну битку и главни рат, највећи и најдуготрајнији рат од којега зависи човјекова вјечна судбина и његово спасење. Водио је битку са својим манама, са својим страстима, са демонима, са демонским привиђењима и искушењима и показао се као храбри борац у том рату. И благодаћу Божјом одно све побједе и над својим страстима. А кажу да је најтеже побиједити себе, своје страсти, свој его, своју саможивост. Он је и тај рат добио, као и рат са демонским привиђењима и искушењима тако да је његово име постало страх за демоне.

Митрополит Јоаникје је подсетио да је Свети Петар Коришки сматрао да је најважније да се повуче од овога света и да служи Господу: -И није марио за то што људи нијесу знали за њега. А данс, ми не само што хоћемо да нас људи виде, него и да дођемо на важна мјеста и да учествујемо у важним догађајима… То јесте све лијепо, ништа ту нема лоше. Али није то, драгабраћо и сестре, све. Говори се и то данас да оно што није забиљежено да се то у неком смислу, заправо, није ни догодило. Али, видите, ко је биљежио подвиге, молитве, уздахе, борбе и та страдања која је Свети Петар Коришки доживио у овоме свијету Бога ради? Ко је његове трудове гледао и ко их је забиљежио? Господ Бог. Он, скривајући се од људи, изашао је пред лице Божије и огледнуо се у лицу Божјем. Свјетлост Божија је обасјала његово биће и Божја благодат испунила његово срце. И то је оно што има вјечну вриједност, а ово што ми биљежимо, то је, вјерујте, од данас до сјутра.

Владика Јоаникије је такође подсетио да је Свети Петар Коришки био млађи савременик Светога Саве: -И видимо да су Немањићи, који су имали такве личности, и краљеве и архиепископе, веома много обратили пажњу на овог човјека, који је био незнатног поријекла. Говори се само да су његови родитељи били благочестиви и побожни, али се не говори о т5оме да су били племићког поријекла или нека чувена и значајна породица. И видите како су знали Немањићи да цијене скромност и оне који су Богу угодили. А многи од њих остављали су и царство и славу и земаљску власт, и моћ и богатство и повлачили се да поживе у сиромаштву и у монашком подвигу по примјеру Светога оца нашега Симеона Мироточивог. Трудили су се да у свему испуњавају јеванђелске заповијести и нијесу заборавили овога светога подвижника, него чак један од учених хиландарских монаха јеромонах Теодосије по заповијести краља Уроша, или ће прије бити Милутина, написао је његово житије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најновије вести