Видовдан у манастиру Грачаници

Published On: 28/06/2024

Празник Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских – Видовдан у манастиру Грачаници је прослављен 28. јуна 2024. године светом Литургијом коју је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Саслуживали су високопреосвећена господа митрополити рашко-призренски Теодосије и захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, као и преосвећена господа епископи будимљанско-никшићки Методије и новобрдски Иларион, викар Патријарха српског, уз молитвено учешће многобројног верног народа.

– У Јеванђељу је записан начин, метод и пут како да дођемо, како да откријемо шта је права љубав и прави начин да љубимо Бога и да љубимо ближње своје, а пут и метод и средство до живога Бога је наш Спаситељ Господ Исус Христос, Његово дело, догађај Његовог доласка у свет, све оно што је урадио за нас, поставши човек од Пресвете Богородице Дјеве Марије, па онда давши нам спасоносне заповести и на крају врхунећи ту своју службу у Крсту и Васкрсењу, у Крсту који је испуњење свих Његових заповести спасоносних. Наравно, по Васкрсењу је дошло Вазнесење, а по Вазнесењу се Дух Свети излио на сву Цркву Божју, на свако тело, на свако срце чисто, на свако срце које очекује утеху, љубав, истину, правду, који чезне за небеском правдом, за небеском истином, за небеском љубављу – беседио је митрополит Димитрије, који је посебно истакао да нема ништа лепше, мудрије, спасоносније, ништа човеку примереније, ништа хуманије, од живога Христа:

– Али Христа кога срећемо у Цркви Божјој, кога срећемо у Литургији Божјој, кога срећемо у заједници са Богом и ближњима. Он је као што ћемо чути на овој светој Литургији. Благодат Господа нашега Исуса Христа, љубав Бога Оца и заједница Светога Духа – то је света Литургија, сва три Лица су њу укључена, а Дух Свети твори заједницу, сабира нас у Цркву, твори заједницу од људи и они постају једно тело. Али пре тога Дух Свети уједини све наше силе, наше умне силе, наше осећајне силе, наше срце, нашу вољу, све то саборнизује, уједини и облагодати и онда човек може свим силама своје душе, свога бића, своје савести да служи живоме истинитоме Богу. И ту тајну су живели од века хришћани, и ту тајну живимо и ми данас у Цркви и ту тајну су живели и наши свети преци, наш Свети цар Лазар, кога данас прослављамо и војска његова светих витезова на Косову.

– У Лазаревој Србији све било и све живело као једна Црква, једна заједница, те да није чудно да се у тој Цркви обновио исихастички дух. Дошли су монаси са Свете Горе и обновили молитву живоме Богу, срдачну молитву у срцу, а Свети цар Лазар је био под великим утиском тих светих монаха са Свете Горе и Синаја. И онда је он молећи се Богу, живећи по заповестима Божјим, волећи Бога, волећи ближње, дошао до тога да посведочи живога Бога и на Косову пољу. Не, није се уздао у своју памет, у своје претпоставке, у процене неке људске, него је љубећи Бога, молећи се Богу, знао да треба да до краја, као што је његов Спаситељ Господ наш Исус Христ дао живот за ближње своје и показао љубав од које нема веће да неко да живот за ближње своје, е то је поновио наш цар Лазар и војска на Косову. И то сви ми имамо у своме животу, по својој мери, по дару који нам даје Бог, имамо шансу да поновимо ту љубав. Многи од нас не крвљу, али свако од нас има шансу да се жртвује за ближње, да живи за ближње, да се смири пред живим Богом и да се жртвује за оне које му је Бог дао да се стара о њима или да живи у заједници са њима и да тако посведочи Јеванђеље – рекао је владика Димитрије и закључио:

– Тешко је говорити вама који овде боравите и живите и који живите ту истину, живите ту стварност, да онај који буде веран до краја примиће венац живота. Зато вам желим да вас Дух Свети утврди у том трпљењу, тој вери, у тој верности до краја, да Дух Свети сиђе на сву Цркву Божју, на све народе, али и на наш грешни народ и да нас уједини, озаједничи, да нас исправи, да управи наша срца, све нас и овде на Косову и свуда где живимо не би ли кроз то наше исправљење, кроз то наше покајање, кроз то наше враћање живоме Богу и Бог благословио наш овај историјски привремени живот и ми донели плода који треба да донесу прави хришћански народи.

Обраћајући се верном народу Митрополит рашко-призренски г. Теодосије је поручио да данас сви сабрани око предивне цркве краља Милутина Грачанице полажемо свој животни испит као некада Свети кнез Лазар, војсковође, војници, српски мученици све до данашњих дана:

– Тако и ми данас сабрани овде треба да покажемо ко смо, шта смо и за шта смо опредељени у овом пролазном земаљском животу. Треба да покажемо да ли држимо завет Господа нашег Исуса Христа, да ли држимо завет Светог Саве и свих светих из рода нашег, Светог кнеза Лазара и светих мученика и новомученика, колико смо верни нашој вери православној, али колико смо верни и нашим светињама и овој нашој светој косовско-метохијској земљи.

Владика је пренео поздрав и благослов Његове Светости Патријарха срспког г. Порфирија и подсетио на његове речи да доласком овде – долази у Очев дом:

– Нажалост, ове године њему је ускраћено да дође и у свој манастир Пећку Патријаршију, али и овде у Грачаницу. Али они који мисле да ће тиме нешто постићи, насупрот томе, они показују ко су, шта су и каква је њихова култура спречавајући предстојатеља наше Цркве да буде са свештенством, монаштвом, са верним народом данас на овај празник Видовдан поред свете Грачанице. Ми смо, хвала Богу, опредељени за Христов пут, крстоваскрсни пут и имамо веру и наду, а Господ нам даје и љубав да живећи по Јеванђељу овај живот проводимо тако да њиме наследимо онај лепши, вечни живот за који се определио Свети кнез Лазар и сви свети мученици.

На крају свог обраћања митрополит Теодосије је заблагодарио присутнима на сабрању, нагласивши да њиме показујемо да су наше светиње – живе светиње и наше свето Косово и Метохија нама припадају:

– Никаква декларација, никаква резолуција, ништа написмено не може бити јаче од овога што је данас овде присутно у порти манастира Грачанице. Света Литургија и ми сабрани на њој, тело Христово. Тиме показујемо да ове светиње нама припадају и да се нећемо одрећи ни наших светиња, али ни нашег Косова и Метохије. Хвала вам свима. Нека је срећан данашњи празник и да нас Господ укрепи у сваком добру, у љубави и према браћи, али и љубави према непријатељима нашим, јер нас Господ тако учи, даје нам силу своју да можемо љубити и непријатеље наше. Бог вас благословио и свако добро даровао!

На крају свете Литургије освештани су славски дарови и преломљен славски колач, а затим су архијереји Јоаникије, Теодосије, Димитрије, Методије и Иларион служили су парастос пострадалим косовским јунацима од Косовског боја до данас испред споменика на Газиместану уз молитвено учешће многобројног верног народа. По отпусту, сабраном народу се обратио митрополит Јоаникије који је подсетио на живот и страдање Светог кнеза Лазара и светих српских мученика, поручивши да је он узишао на Голготу са својим народом уподобљавајући се Христу Богу, Цару и Спаситељу нашем ради спасења свога отачаства.

– Чули смо у данашњем Јеванђељу, које читамо на празник Светог кнеза великомученика Лазара, реч Божју која каже: Ово вам заповиједам, да љубите једни друге. Још је Господ рекао да нема веће љубави од оне која живот свој полаже за ближње своје. Тим јеванђелским путем ишао је Свети великомученик кнез Лазар, у време мира подижући цркве Божје у славу Божју, украшавајући своје отачаство и своју душу и сабирајући монахе и учене људе да што више уздигне свој народ, да га што више просветли, приближи и сједини са Христом Господом. Испуњен таквом љубављу, он је водио свој народ са великим ауторитетом, био је стуб око кога се сабирао подоста разједињени српски народ после распада Душановог царства. Али у њему је народ видео, иако је био кнез, наследника Немањића и није случајно што га зовемо и царем иако је био само кнез у земаљском животу. Он се у овом привременом животу везивао за Царство небеско и зато га зовемо царем. Зовемо га царем зато што је узишао на Голготу са својим народом уподобљавајући се Христу Богу, Цару и Спаситељу нашем ради спасења свога отачаства, жртвујући се за свој народ, отаџбину и за своје светиње – казао владика Јоаникије.

– Данас сви обнављамо завет наших предака. Свети кнез Лазар је имао духовне силе, смелости и храбрости да се заједно са својим витезовима супротстави храбро, далеко надмоћнијој војсци и да пострада за своју веру и отачаство. На такав начин сведочећи да смо народ Христов, да смо се сјединили са Христом на Његовој Голготи и на Његовом распећу, али и да идемо путем вере, наде и љубави Божје и да нас обасјава светлост Христовог Васкрсења. На такав начин ми смо утемељини на вери наших отаца. И ево идући тим путем Божјим, прослављамо 635 Видовдан и обнављамо своју веру и обнављамо завет који је положио Свети кнез Лазар на Косову, жртвеном пољу српском. Испуњавамо се надом и љубављу и видимо да нас Косово поље жртвено, косовско-метохијске светиње обједињавају како наш народ који живи овде на Косову и Метохији, тако и цео наш народ у отаџбини и расијању и да је Косово такво место које има светост и благодат да нас све обједињује и надахњује, да нас све оплемењује и окрепљује. И нигде се тако лијепо не осећамо као овде, где смо својом крвљу не само у време Косовске битке, него кроз целу нашу историју, посведочили своју хришћанску, православну веру. Ја још нисам чуо ниједног хришћанина да каже, као што то неки други говоре, да је изгубљено Косово и Метохија. То ниједан хришћанин, ниједан прави Србин, неће никада рећи, али поједини говоре. Али они који тако говоре биће да су изгубљени у времену и простору, да су везани само за земаљско, а да су заборавили Царство небеско и да су заборавили и одступили од завета Светог кнеза Лазара – истакао је митрополит Јоаникије.

– У Цркви још нисам то чуо и, хвала Богу, никада неће ни бити да се чује таква ријеч. Чујемо како кажу да имају споразум. Колико је већ тих споразума било, али најглавнији споразум и тапија која је исписана крвљу постигнут је 1389. године и потписали су га кнез Лазар, Милош Обилић, старина Југ Богдан и девет браће Југовића и Топлица Милан, Иван Косанчић и остали српски витезови. А за њима ту су тапију потписивали и дописивали сви јунаци који су гинули за нашу отаџбину, за веру и слободу до дана данашњег. Народе Божји, треба нам много памети и мудрости, али ја сам одушевљен младим покољењем које је Бог покренуо и просветлио и које Бог сабира у наше светиње. У том погледу веома сам захвалан Високопреосвећеном Архиепископу и Митрополиту Теодосију и нашим игуманима, свештеницима, монасима и монахињама који имају толико љубави да свакога дочекају, да свакога напоје својим чистим срцем и гостопримством и који трпе врло често, велика понижења и страдања. Али им Бог даје снагу јер дјеле и зло и добро са својим народом који им је Бог поверио и имају подршку од целог српског народа, али и од целог православља, јер они овде штите нашу православну веру и наше дубоке духовне и културне корјене и заливају их те цветају и живи су и дају нам снаге свима. Нека Господ благослови младо покољење и све нас остале заједно са њима који се овде окупљају у Грачаници, Пећкој Патријаршији, Високим Дечанима, Девичу, Богородици Љевишкој, Зочишту и осталим косовским светињама и који иду Божјим путем и стално обнављају завет Светог кнеза Лазара и који су му остали верни не слушајући оне који говоре да је Косово изгубљено него слушају своје претке и поштују небројене жртве које су вековима приношене на олтару вере и слободе – закључио је митрополит Јоаникије.

Извор: Епархија рашко-призренска

Најновије вести