Литургија у Бресници

Published On: 05/07/2024

На празник Светог свештемученика Методија и Преподобног Наума Охридског, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски господин Јован, началствовао је 3. јула 2024 године свештеним евхаристијским сабрањем у крагујевачком насељу Бресница у храму Светог Јоаникија Девичког у Бресници.

Саслуживали су протојереј Саша Антонијевић и ђакон Стефан Јанковић. Чтецирали су Стефан Радисављевић, Владан Степовић и Александар Цалић.

Након прочитаног јеванђеља Митрополит се обратио сакупљеном народу:

Из данашњег јеванђеља које смо сада чули, видимо како је Господ наш, Исус Христос, користио сваку прилику да се састане са народом, да раговара с њим, да га поучава. Такође видимо да је Господ бирао место, зато се каже да је Господ изабрао равно место. Зашто равно место? Зато што је Палестина цела у брдима и јако је тешко пронаћи равно место, а било је мноштво народа који су Христа пратили, који су се око њега окупљали, да се нахране речју његовом. Народ је схватио и знао оне речи Христове: „Не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Христових“. Свака реч, коју је Господ изговорио, која је записана у Светом јеванђељу, је наша духовна храна. Ту реч треба да схватимо као светињу, као мерило нашег живота. Народ је осећао ту глад и жеђ за науком Христовом и зато је хрлио ка Христу, иако су непријатељи Христови покушавали да народ одбију од Христа, говорећи да је Христос варалица, лажов… Нису успели да угуше ту жеђ за Христом и за његовим речима.

Божански чудотворац, Господ наш, Исус Христос, окупља око себе људе најразноврснијих осећања, најразличитијих расположења и схватања. Сви смо ми различити, али све он уједињује својом добротом и самилошћу. Зато кажем да они имају само једну жеђ и само једну глад, да се нахране речју Божијом. Имамо ону прилику из јеванђеља када је Господ у пустињи нахранио пет хиљада људи. У пустињи где нема ни воде, а ко је био у Палестини, имао је прилику и да види, пао је мрак, а народ је дошао из далека и заборавио да је мрак, да је далеко од својих кућа, све је заборавио, зато што је слушао само реч Божију и знао је да ће онај који нас храни речју Божијом, нахранити нас и овоземаљским хлебом. Узео је оних пет хлебова, благословио их и њима нахранио пет хиљада људи.

Овај народ који је ишао за Христом, он је само желео да буде у његовој близини, јер су се једино тада осећали сигурно. Не само од непријатеља људских према Христу, осећали су се сигурно и од нечастивих сила. Тамо где је Христос, тамо нечастива сила не може да наступи. Тамо где је Бог, тамо је љубав. Ђаво је мржња и зато он не може да поднесе, не само Христа, већ и следбенике њихове и зато насрће. Ако немамо Христа у себи, ако нисмо обзидани вером у Христа, онда ће та нечастива сила да нас веје као пшеницу, како каже Свети апостол Павле. Та божанска наука, Христова наука, коју је предао апостолима, а они проповедали јеванђеље, до дана данашњег је раширена по целом свету и сажета је у овим блаженствима које смо данас чули и у хришћанским врлинама.

Извор: Митрополија шумадијска

Најновије вести