Митрополит Јован: Литургија нас позива да кренемо за Христом

Published On: 08/07/2024

На празник Рођења Светог Јована Претече, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски господин Јован служио је 7. јула 2024. године свету Литургију у манастиру Тресије.

Саслуживали су: архимандрит Петар, јеромонах Серафим, протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, јеромонах Јован и протођакон Иван Гашић.

Након прочитаног зачала из Јеванђеља Високопреосвећени владика обратио се сабраном народу рекавши:

Ми данас често сматрамо да нам нешто припада по неком аутоматизму, по наслеђу, као што су Јевреји сматрали да су они једини изабрани Божији народ, а све друге народе су сматрали недостојнима. Христос показује да се децом Божијом могу назвати само они који искрено верују у Господа Исуса Христа, само они који слободно желе и истински желе да следују Христа. Христос није волео ни гордост, ни охолост, ни сујету јеврејску, као што то не воли ни код нас. Више је Бог волио те просте, безазлене и покајне грешнике, него надмене какви су били првосвештеници у њихово време који су себе сматрали мудрацима. Данас имате људе који сматрају себе мудрацима, и то испољавају и мисле да су својом мудрошћу запленили род људски, а не знају уствари јер им гордост не дозвољава да сагледају да тим уствари не показују мудрост, већ обрнуто.

Ко је мудар? Да ли онај који је изучио све науке овога света или онај који је изучио Јеванђеље и Јеванђељем живи. Зато је Христос једном приликом рекао за те немудре “Хвалим те Оче Господе неба и земље, што си ово открио од премудрих, а открио безазленима јер је тако била воља Твоја“. Безазленост, смиреност је много вреднија од овосветског, али то не значи да не треба на изучавамо овосветске науке. Мудрон човеку, јеванђелском човеку, човеку Цркве овоземаљска наука може да помогне да се још више приближи Христу. Ако га та наука одваја од Христа, од заједнице, то је наука на пропаст. Јеванђелска наука је највећа наука. Где ћеш већу науку од овога што каже Христос “ Што не желиђ себи немој чинити ни другоме“. Који каже да волимо и непријатеље своје, што значи да подносимо једне друге, да се збијамо у редове Христове, а не да се делимо једни од других. Зато је Христос често узимао оно што је пред светом одбачено, како би показао да место у Царству Божијем подједнако чека сваког човека који искрено показује веру и да има Христа у себи и да сведочи Христа својим животом, без обзира на расу и националну припадност. Господ свима правично суди са љубављу.

Када Господ позива прве апостоле, они остављају без икаквог премишљања мреже и полазе за Христом. Да се запитамо сада да дође непознати човек и да нас позове да оставимо све што имамо и да пођемо за њим, да ли би неко то учинио? Чиме ме награђује што остављам, породицу, децу, посао, шта ми обећаваш? Ја лишавам своју породицу хлеба којим се храни. Апостоли нису постављали таква питања, зато што су Христовом гласу осетили Бога, осетили љубав Божију и да их Господ никада неће оставити. Данашња Литургија нас позива да кренемо за Христом, позива нас да волимо једни друге, позива нас да горе уздигнемо срца, позива нас да примимо светлост неприступну. Што значи да је Литургија позив, а сви који смо крштени смо позвани, само је питање да ли се оглушавамо на тај призив. Могли су и апостоли да кажу не, али да ли би их данас славили, не бих. Зато су они велики, а они који су сматрали себе великима. где су они? Где је Нерон, где је Диоклецијан? Само се данас по злу спомињу, а апостоли из љубави. Христос је у њима видео чисте душе, наш народ али и Црква су вековима више живели честитошћу него ученошћу. Честитост и поштење много више вреди од свих наука овога света, али понављам то не значи да не треба да изучавамо науке овога света. Ови апостоли су имали чист образ, а какав је наш образ? Погледајмо има ли у нашем образу доброг? Нас је Бог створио по слици и прилици својој, ми смо икона Божија. Да ли смо ту икону затрпали својом не марношћу, својом гордошћу или неким другим поступцима. Зато је потребно да се предамо Христу и да се одазовемо Његовом позиву, али не као што неки духовници кажу : само се ти предај. Предај ти душу, срце и ум Богу, а Бог ће онда подићи то твоје тело.

Извор: Митрополија шумадијска

Најновије вести