Промоција књиге „Атанасије – један животопис“

Published On: May 27, 2022Views: 73

У организацији Епархије захумско-херцеговачке, а са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, 23. маја 2022. године у крипти Саборног храма Светог Саве на Врачару одржана је промоција књиге „Атанасије – један животопис“ из пера Епископа западноамеричког г. Максима, у издању манастира Тврдоша и новоосноване „Задужбине Владике Атанасија“.

Вече је отворио поздравним словом Епископ хвостански и изабрани г. Јустин, преневши патријарашки благослов и очински поздрав Његове Светости. Уједно је назвао важним и узвишеним догађајем наше помесне Цркве представљање нове књиге о једном од највећих српских и свеправославних богослова нашег века, оцу, учитељу, епископу Атанасију Јевтићу. „Нека молитве и ревност, труд и љубав, вера и нада, истина и храброст, правдољубље и богољубље владике Атанасија, о којима и ова књига тако упечатљиво сведочи, све нас, драги моји, доведе у наручја Оца Небескога“, поручио је владика Јустин.

О самој књизи, а много више о аутентичној и непоновљивој личности и делу владике Атанасија, говорили су Епископ браничевски г. Игнатије, Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије, као и сам аутор, Епископ западноамерички г. Максим. Интересовање за овај духовни догађај је било изузетно, будући да је велики број слушалаца стојећи пратио излагања. Промоцији су присуствовали Епископ новограчаничко-средњозападноамерички г. Лонгин, Епископ источноамерички г. Иринеј, Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, Епископ марчански г. Сава, свештенство и монаштво, принц Филип Карађорђевић са принцезом Даницом, академик Матија Бећковић, проф. др Владета Јанковић и други.

Сама промоција је врло занимљиво осмишљена, у форми дијалога учесника, којим је модерирао епископ Григорије, тако да су говорници непрестано настављали и допуњавали излагања својих претхнодника, у духу речи којима је књига завршена – „запета је наш живот, идемо даље, живот се наставља у вечности.“ У игри речима и сликама, говорници су живо приближавали слушаоце према упечатљивим моментима живота владике Атанасија, и често бивали прекидани аплаузима истих.

Тако од лепог сасловљења издвајамо поучне мисли владике Игњатија, који је до танчина објаснио однос есхатологије и историје на примеру живота владике Атанасија, назначујући да је читаво његово богословље синтеза и наставак богословља Отаца Цркве; пренео је Атанасијева духовна искуства разговора са обичним „малим“ људима, приповедајући о близини Божјој у њиховим молитвама, као и искрености и топлини тих личних молитава. Говорио је да је Атанасије увек инсистирао на слободи другог, и да сваки однос градимо без нарушавања те слободе. „Можемо некога волети, али не смемо никога заробити том љубављу, тако да свако мора бити потпуно и безусловно слободан од нас, јер нам је Бог управо такву слободу даровао.“

Владика Григорије је упутио присутне да је књига сачињена од малог дела живота владике Атанасије, од момента у којима су нам остали записи, преписке и сведочанства многих људи, који су имали прилику да доживе сусрет са њим. Из свих тих сведочанстава можемо извести заједнички закључак, а то је „да је најчешћи исход сусрета са њим представљао прекретницу у животима многих“. Додао је и то да када бисмо покушали да опишемо њега као личност – могли бисмо најкраће рећи: посвећен и искрен. „На овом свијету ретки су они који су овенчани овим двема врлинама, јер довољно је да само једном укаљате посвећеност и погазите искреност да се не бисте називали ни посвећени ни искрени. Кад посвећеност и искреност као врлине принесемо Христу, као исход добијемо прегалаштво, које је владика Атанасије даровао својој Мајци Цркви. Он заслужено носи епитет оца и учитеља Православне Цркве стекавши тај епитет, пишући, говорећи, читајући, проповедајући на многим местима и на многим језицима. Слободно можемо да кажемо да је Владика постао извор богословља и истински богослов“.

Наводећи бројне примере личног искуства вере разних људи описаних у књизи у сусрету са владиком Атанасијем, епископ Григорије сведочи о непоновљивости ширине духа и оригиналности духовног израза владике Атанасија, које сведоче о једном – да је он прилазио сваком човеку у свом животу као посебној личности, створеној по образу и лику Божјем, говорећи да је сваки човек – теолог, ако деламо на душама нашим. Присутнима је у живом сећању остао упечатљив пример из личног искуства владике Григорија, који је тражећи утеху због губитка ближњег од владике Атанасија добио животну поуку да „ниједна љубав неће отићи у празно“. Поделио је са слушаоцима и своје виђење светитељства, наводећи да је за њега светитељ човек у коме кључа све изнутра, а споља је смирен. „А он је (владика Атанасије) и споља био немиран, да не би друге навео на то да га упоређују са светитељима. То је било његово смирење и његова јуродивост у извесном смислу те речи.“

Аутор књиге епископ Максим такође је у неколико наврата да је владика Атанасије био човек – догађај! „Тако смо га доживљавајући дружећи се са њим и делећи како свакодневни хлеб тако и хлеб евхаристије. Његова осетљивост за природне лепоте је и нама била показатељ како се према њој треба односити. Говорио је да је географија у ногама, а Света земља је за њега била свештена топографија и есхатологизована историја. Неодољива је била његова моћ приповедања и запањује колику је ерудицију имао! Тај спој знања и молитве је оно што је пленило и настављало да осваја читаоце његовог дела“, рекао је владика Максим, који је у својој књизи сабрао многе знакове и путоказе који прате духовно веома живописан пут владике Атанасија, као и многобројне детаљe који оцртавају његов портрет. „Шта овај духовни лик тачно значи за савременог човека није лако сажети и у кратким цртама описати. За сагледавање домета и значења овог карактера потребни су различити углови сагледавања, и вероватно другачији стандард мерења. Отуда потреба за књигом која би послужила као водич за његово путешествије“, истакао је владика Максим у предговору књиге „Атанасије – један животопис“. Епископ Максим је додао и битан детаљ, кроз речи да нас Атанасије никада није учио техници молитве, то је било страно за њега, већ је неуморно делао непрестано пребивајући у молитви. Тај пример живог стваралачког молитвеног заноса и замајца је успешно преносио на све око себе, и веома је важно на то упутити пажњу слушалаца.

Један од наупечатљивијих тренутака промоције догодио се пред крај, када се по благослову Епископа Григорија говорницима прудружила др Санда Рашковић Ивић, која је поделила два потресна момента из познанства са владиком Атанасијем, оба везана за његову живу љубав према болеснима и потребитима, чиме је, према њеним речима „нас све научио шта је то љубав и шта је то посвећеност“ према другоме.

Најновије вести

Повезане вести