Епископ Фотије: Лажна слобода и слобода у Христу

Published On: July 29, 2022Views: 93

Нова реалност?

Са своје стране, желео бих да вам скренем пажњу на извесна дешавања. Ових дана сам пратио вести, које могу бити веома опасне, па је важно да знамо како да се односимо према њима. Наиме, евидентно је да нам се намеће тзв. Нова реалност, која пред собом руши све што је традиционално, поготово све што је православно у нашем српском народу, у Републици Српској и уопште по свету где живе православни Срби. Многи људи из Аустралије и Канаде сада кажу да морају да се селе, јер не могу да живе – немају слободу кретања, немају слободу рада. Сви су затворени у кавезе, сви су затворени у неке духовне или медицинске логоре. Ускраћује им се сваки вид слободе.

Схватимо реалност и тренутак у којем живимо

Ових дана читамо неки текст у Њујорк Тајмсу, познатом америчком часопису, који каже да Нова реалност подразумева и канибализам. Тиме се нама пропагирају нове религије, односно најдубљи вид паганизма. На телевизији нам се предочавају наводна афричка примитивна племена код којих постоји неки облик канибализма. Сада хоће да модерној Европи и цивилизованом свету Америке наметну мишљење да је канибализам на неки начин ипак дозвољен, под изговором нестанка хране. Можете ли само мислити шта се припрема и шта се ради пред нашим очима. Не смемо остати глуви и слепи на то. Морамо свој народ поучавати да схвати реалност и тренутак у коме живимо. Наравно, то најпре треба да схвате људи који у политичком смислу воде нашу државу, министри, председници скупштине, који ће сутра доносити одлуке да ли да се то примени у нашој земљи овде у Републици Српској, Босни и Херцеговини, Србији или на другим местима или не. Ако политичари дају свој пристанак на то, онда такви закони добијају легалитет.

Зашто доводимо у питање опстанак свог народа?

Чујемо да је нажалост потписано да се у септембру, недељу дана, одрже геј параде уздуж и попреко у Србији. Кад сам прочитао њихов програм, видео сам да треба да посете све културне, црквене институције, манастире, Богословију и Гиманазију у Сремским Карловцима. Где их све неће бити! Можете ли само замислити како ће изгледати та недеља дана? Зашто неко, ко је то потписао, није мислио главом да тиме доводи у питање свој народ, његову етику, морал, традицију, савест, историју, веровање – све. Нико није бринуо о томе и сада нам се доводе људи из потпуно стотог система вредновања и веровања. Они пропагирају нешто што није прихваћено у нашој српској православној култури. Зашто је то било потребно? Људи који потписују такве ствари, велику одговорност носе. Нису је можда ни свесни.

Не потписујте ништа!

Наш савременик, велики старацТадеј, свети старац Тадеј, ако Бог да ускоро ће бити канонизован, говорио је да не потписујемо ништа што је везано за Косово и Метохију. Рекао је да ће доћи време да ће Косово и Метохија поново бити српски, али ако се пре тога нешто потпише, онда неће бити тако. Зато они који потписују имају велику одговорност пред Богом и пред историјом. Због тога Црква једино може да апелује на савест тих свих људи, да моли, да преклиње, да куми, да упозорава и да прориче ако треба. Свети старци са Свете Горе су још 70-их и 80-их година говорили шта ће се догађати и какво ће тешко време доћи. Један од свештеника који је својевремено слушао такве беседе је и Војислав Билбија наш прота, који живи у Западној Европи. Он је рекао да није веровао да он на улици у Ротердаму доживљава оно о чему су светогорски старци својевремено говорили.

Лаже и паралаже

Ето, видите какво нам време долази. Зато нам је потребно да смо духовно будни. Да смо мудри. Да препознајемо духове и да не чинимо ништа што је противно нашој традицији и предању. Можемо постати робови само једним потписом. Наводно нам се обећава да ћемо заузврат ући у ову или ону асоцијацију; обећава нам се светлија и богатија будућност. То су све лаже и паралаже, браћо и сестре! Једино што имамо то је оно што имамо од свога подвига, своје вере, традиције и своје свете Цркве. Да се сабирамо у своје цркве на молитву, као што смо се данас сабрали у великом броју овде у Пелагићеву. Да будемо мудри. Да они људи који нас воде, воде нас путем спасења. Никако да нас заводе за Голеш планину зарад ових или оних интереса; а да при томе интерес народа нико жив не гледа.

Нека нас оставе на миру

Шта ћемо сутра кад наша деца буду учила у школи да не знају којег су пола. Да до осамнаесте године не знају да ли су мушко или женско. И да то све буде нормално! Шта ћемо онда? Боље да то спречимо, него да дође до проблема. Ми можемо рећи: „Господо, ви имате своју традицију и нека је вама. Ми имамо своје православно предање и хоћемо да живимо како смо живели.“Нећемо да будемо Чеси, нећемо да будемо ниБугари, као што су нажалост данас несретни Македонци прихватили да буду дијалект бугарског језика зарад европске будућности. Ко зна шта ће сутра нама наметнути. Него, ми морамо да кажемо да смо православни Срби и да то желимо и да останемо. Ми смо деца Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и Светог Лазара Косовоског. То хоћемо да будемо и то је наш пут. А они нека живе како живе, нека их. Ако им је добро, нека их. Али нас да оставе на миру. Не треба нама да мисионаре своје безакоње и да то проглашавају као израз слободе. Код нас је слобода само слобода живота у Христу. Слобода живота у врлини, у добру, у правди, честитости, искрености. То је слобода права. Њихова слобода њима, а нама наше Православље свето.

Ми смо народ српски православни

Не желим да вас више замарам на ту тему, али сам имао потребу да вам кажем све ово. Просто осећам један велики притисак на наш народ, који ће вероватно бити све већи и већи. Није људима који воде државу једноставно. Треба им подршка, треба им нека реч да знају и они пут којим треба да иду и којим треба да воде наш народ. Јер ми смо народ српски, народ светосавски, ми смо народ светих отаца, светога владике Николаја и аве Јустина светог Ћелијског и многих других светитеља. То је наш пут. То су наше врлине. То је наш смисао живота. То је наша философија спасења.

Ако неки људи мисле да треба да се спасавају другачије, нека раде и чине шта хоће, али нама то да не извозе и да нам продају као маглу. Иза тога се уствари крије једно велико безакоње и велика неистина.

Из беседе Епископа Фотија изговорене о празнику Иконе Богородице Тројеручице
Пелагићево, 25. 7. 2022. године

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Најновије вести

Повезане вести